Ostati ili dati otkaz? Povratak na posao posle porodiljskog odsustva, izazov za svaku majku

Povratak na posao nakon porodiljskog odsustva predstavlja važnu životnu i profesionalnu prekretnicu za mnoge žene. Taj trenutak često je ispunjen snažnim emocijama, praktičnim dilemama i profesonalnim promenama – i postavlja pitanje kako uskladiti porodični život sa zahtevima savremenog poslovanja.

Nedostatak ili odsustvo podrške poslodavaca navelo je mnoge žene da razmisle o napuštanju posla, a mnoge su to na kraju i učinile.

Prema istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji 2025. godine, 87% od preko 5.000 ispitanih ljudi reklo je da je povratak na posao nakon rođenja deteta težak, a skoro svi koji su još uvek na odsustvu priznali su da osećaju anksioznost pri samoj pomisli.

Među onima koji su se već vratili, žene su one koje su imale najveće poteškoće: 73% majki je reklo da su dobile malo ili nimalo podrške od svojih poslodavaca, što je uticalo na njihovo mentalno zdravlje i produktivnost.

jacoblund iStcok Getty Images Plus

Nedostatak ili odsustvo podrške takođe je navelo mnoge žene da razmisle o napuštanju posla, a mnoge su to na kraju i učinile. Još jedno istraživanje, ovog puta sprovedeno isključivo sa majkama, otkrilo je sličnu sliku. Od 353 intervjuisane žene, samo 17% je reklo da su sigurne u povratak na posao nakon porodiljskog odsustva, dok je 51% priznalo da je nezadovoljno tretmanom koji su dobile po povratku.

Povratak na posao posle porodiljskog odsustva – Emocionalna dimenzija

Povratak na posao nakon porodiljskog odsustva nije samo logističko pitanje – on ima dubok emocionalni efekat na majke. Mnoge žene osećaju:

• Krivicu zbog razdvajanja od deteta

• Strah da će propustiti važne trenutke u detetovom razvoju

• Neizvesnost u vezi sa sopstvenim profesionalnim identitetom nakon odsustva

Ove emocije su uobičajene i pokazuju koliko je ovaj prelaz kompleksan i individualan.

Povratak na posao posle porodiljskog odsustva – šta kreće po zlu

Povratak na posao nakon porodiljskog odsustva je zaista izazovan za mnoge žene, iz različitih razloga. Među njima, nedostatak ili odsustvo usluga za rano detinjstvo i porodične podrške otežava kombinovanje roditeljstva i radnih obaveza. U Italiji, na primer, više od 70% ostavki u 2022. godini podnele su žene, koje su svoju odluku prvenstveno navele kao izazov u ​​​​usklađivanju posla i brige o deci.

Ali ima još toga: kako pokazuje i britansko istraživanje, mnoge žene po povratku doživljavaju nedostatak empatije i razumevanja od strane kolega i poslodavaca, a to je često dovelo do osećaja izolacije i ometalo njihovu sposobnost da se efikasno reintegrišu u svoje profesionalne uloge.

Povratak u kancelariju za mnoge žene predstavlja „promenu profesionalnog identiteta – od radnice do zaposlene majke – koji mnogi mogu smatrati nesposobnom da održe ili se mogu plašiti da će biti neprijateljski gledana unutar kompanija.

Povratak na posao sa odmora: Kako da ne izgorite u prvoj nedelji, sprečite burnout

Međutim, stručnjaci kažu da ova anksioznost nije neopravdana. Naime, neke činjenice i podaci nam govore da su ovi strahovi osnovani, posebno jer kultura življenja i kod nas i dalje u velikoj meri pokazuje pristrasnost prema ‘muškom rodu’ na poslu“. Jedan primer za to, ima veze sa „očekivanjima u vezi sa ulogom muškaraca i žena u upravljanju porodicom“, što je jasno potvrđeno i za radnice.

Prema Indeksu rodne ravnopravnosti iz 2024. godine, koji je izradio Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE), na primer, u Italiji se 72% žena brinulo o kućnim poslovima van radnog vremena, u poređenju sa 34% muškaraca.

tatyana_tomsickova iStock Getty Images Plus

Ova očekivanja u vezi sa društvenim ulogama potvrđuje i korišćenje opcionog roditeljskog odsustva za muškarce. Prema najnovijem izveštaju INPS-a objavljenom u julu 2025. godine, odsustvo koristi samo 8,3% očeva u prvih 12 godina života svog deteta, u poređenju sa 63% majki .

Korišćenje obaveznog roditeljskog odsustva takođe ističe važan faktor: iako je, prema INPS-u, učešće poraslo sa oko 20% u 2013. na preko 64% ​​u 2022. godini, ovaj trend se od tada stabilizovao u poslednje dve godine.

„Ako nam ovi podaci govore o društvu u kojem muške i ženske uloge i dalje izgledaju ‘jasne’ u pogledu očekivanja u ponašanju, mogli bismo se zapitati da li se ova ponašanja prevode u stvarni manji broj mogućnosti za žene na radnom mestu“, komentariše Martina Đanekini, profesorka upravljanja ljudskim resursima na Univerzitetu u Padovi.

Evropska zemlja sa najkraćim porodiljskim odsustvom: Britanke dele svoja iskustva

 I zaista je to slučaj: stručnjak navodi fenomen „efekta ožiljka“:  majčinstvo postaje ožiljak na karijernom putu žene koji obeležava njenu karijeru, u smislu plate i mogućnosti, koji se nikada u potpunosti ne oporavlja. Ovaj ožiljak se brže oporavlja ako se majčinstvo dogodi u mladosti (20-35 godina), dok je teže oporaviti se ako se majčinstvo dogodi u kasnijim godinama.

Istovremeno, kaže Đanekini: „Mlađe žene su, međutim, izložene većem riziku od izlaska sa tržišta rada.“

iStock Getty Images Plus

Italija je uvela velike promene

Međutim, poslednjih godina kompanije u Italiji su se kretale različitim putevima kako bi podržale majčinstvo.

„Prva grupa akcija uključuje alate koji utiču na fleksibilno radno vreme: u ovom slučaju, fleksibilan ulazak i izlazak, mogućnost korišćenja ugovora o skraćenom radnom vremenu ili pametan rad su najčešće korišćeni alati . Postoje i organizacije koje se posebno fokusiraju na pružanje eksplicitne podrške majkama, na primer dodeljivanjem trenera, to jest, druge žene koja je iskusila majčinstvo i vratila se na posao“, navodi Martina i dodaje:

„Očigledno, iskustvo majčinstva je jedinstveno i lično, ali imati podršku svakako bi moglo da im pomogne da se vode kroz najkritičnije trenutke povratka na posao.“

Rad na podizanju svesti kod poslodavaca, često muškaraca, takođe je ključan, jer oni moraju doprineti i biti deo korporativne kulturne promene. Međutim, iako je na primer rad na daljinu postao prihvatljiv i normalizovan tokom pandemije, želja mnogih kompanija da vrate ljude u kancelariju, govori nam da je pred nama još dug put, zaključuje stručnjak.

Izvor slike: Milan Marković iStock Getty Images Plus

Nastavite da čitate

Društvene mreže kao okidač anksioznosti

Ako vam društvene mreže unose nemir, vreme je da preduzmete nešto