Četrdesete bez straha: Nina Seničar iskreno za Marie Claire

Nina Seničar nam dolazi u pravom trenutku, kada se ne prave rezolucije napamet, već se sabira, otpušta i ostavlja prostor za novo. Između Beograda i Los Anđelesa, Nina govori o godinama u kojima je najviše svoja, o promenama koje su je oblikovale i o snazi koja se gradi polako, iz iskustva. U toplom i iskrenom razgovoru, osvrće se na godinu iza sebe, na lekcije koje je naučila i one koje tek dolaze.

Pročitajte topli, iskreni intervju koji sledi, zastanite i u 2026. uđite sa manje buke, a više smisla.

Četrdeseti rođendan često se doživljava kao prekretnica. Kako danas gledate na godine – šta ste otpustili, a šta tek sada prigrlili?

Kažu da su dve najveće prekretnice u životu jedne žene rođenje prvog deteta i smrt prvog roditelja. To su zaista dve stvari koje su me iz korena promenile, a taj famozni četrdeseti rođendan samo je došao i prošao. Provela sam ga sa najbližim prijateljima, uz mnogo muzike i smeha, i sve mi je bilo baš potaman.

Mnoge žene kažu da im se život posle četrdesete nekako „složi“. Da li se i Vama to dešava i šta je danas lakše nego ranije?

Danas je lakše reći „ne“. Mnogo sam smirenija i svesnija sebe i svojih prioriteta.

Šiške koje nosite omaž su Vašoj majci. Na koje sve načine ona i danas živi kroz Vas?

Radovala sam se ovom slikanju i intervjuu, jer je moja majka bila verni čitalac francuskog Marie Claire. Sećam se da je i tokom rata nalazila načine da dođe do njega. Ceo život je nosila šiške i pomislila sam kako bi bilo lepo da, njoj u čast, za ovu priliku promenim frizuru.

Cele godine ste radili na seriji rađenoj po čuvenom romanu braće Strugacki, Teško je biti Bog. Kako je taj svet uticao na Vas dok ste živeli s njim toliko dugo? Da li Vas je ovaj projekat, sa svim svojim teškim pitanjima, promenio ili nešto važno potvrdio?

Da, ova godina bila je vrlo zanimljiva na poslovnom planu. Snimali smo od aprila do oktobra, u velikoj tajnosti. I dalje ne mogu mnogo da pričam na tu temu, ali me je ovaj projekat definitivno izbacio iz zone komfora i pomerio granice izdržljivosti – kako fizičke, tako i psihičke.

Kada se vratite u Beograd, šta Vam prvo zafali iz Los Anđelesa?

Obično mi postavljaju obrnuto pitanje (smeh). Ono što mi prvo padne na pamet jesu palme. Kada se jednom navikneš da su svuda oko tebe, čudno je otići negde gde ih nema.

Iako živite van Srbije, jasno je da Vam je i dalje veoma stalo. Kako iz daljine doživljavate sve što se dešava kod kuće?

Mnogo teže nego što možete da zamislite. Sve pratim, gledam i podržavam kako god mogu.

Na šta je Nina iz 2024. danas ponosna, na samom kraju 2025. godine? I kako biste voleli da se razvija naredna godina?

Ponosna sam na činjenicu da sam zbog posla naučila novi jezik. Imala sam svega nekoliko meseci da ga savladam i radila sam na tome po četiri do pet sati dnevno, svakog dana. To je šesti jezik po redu koji govorim i na kojem glumim, tako da možete da zamislite kakav je haos u mojoj glavi.

Imam mnogo planova za narednu godinu i nadam se da će se bar neki od njih ostvariti. U životu sam naučila da ništa ne uzimam zdravo za gotovo i da svakodnevno improvizujem i pronalazim nove načine da stignem do svojih ciljeva.

Photo: Sarah Krick @sarahkrickphotography

Make up: Mina Abramovic @abramovicm

Hair: Vladimir Simic @vladimirsimic1

Styling: Christina Corso @christina_corso

Izvor slike: Sarah Krick @sarahkrickphotography